Pred­sje­da­va­ju­ći Ko­mi­te­tu za oru­ža­ne sna­ge se­na­tor Džon Me­kejn re­kao je še­fu cr­no­gor­ske di­plo­ma­ti­je Igo­ru Luk­ši­ću da će Cr­na Go­ra mo­ra­ti da sa­če­ka sle­de­ćeg pred­sjed­ni­ka SAD da bi ušla u NA­TO, na­ve­de­no je u po­vjer­lji­vom do­ku­men­tu am­ba­sa­de Cr­ne Go­re u Va­šing­to­nu o Luk­ši­će­voj po­sje­ti SAD, ko­ji „Dan” eks­klu­zi­vo ob­ja­vlju­je.
De­pe­ša cr­no­gor­ske am­ba­sa­de na­slo­vlje­na „Iz­vje­štaj o rad­noj po­sje­ti pot­pred­sjed­ni­ka Vla­de i mi­ni­stra vanj­skih po­slo­va Igo­ra Luk­ši­ća Va­šing­to­nu 10. i 11.mart 2015. go­di­ne” sa­dr­ži i po­da­tak da su ame­rič­ki zva­nič­ni­ci tra­ži­li od Cr­ne Go­re da uče­stvu­je u obu­ci Na­ci­o­nal­ne gar­de Ukra­ji­ne.
Pre­ma tom do­ku­men­tu, Luk­šić se na sa­stan­ku sa pot­pred­sjed­ni­kom mul­ti­na­ci­o­nal­ne fir­me Ma­ra­ton oil, ko­ja je za­in­te­re­so­va­na za is­tra­ži­va­nje naf­te i ga­sa u cr­no­gor­skom i hr­vat­skom pod­mor­ju, oba­ve­zao da će po­što­va­ti uslo­ve iz hr­vat­skog ten­de­ra u pod­ruč­ju Pre­vla­ke, iako je pri­je to­ga Cr­na Go­ra sla­la žal­be Uje­di­nje­nim na­ci­jama zbog od­lu­ke Za­gre­ba da ras­pi­še taj ten­der. Na jed­nom od sa­sta­na­ka Luk­šić je re­kao da je raz­o­ča­ra­va­ju­ći stav pred­sjed­ni­ka Fran­cu­ske Fra­no­sa Olan­da da ni­je vri­je­me da se NA­TO da­lje ši­ri.
To­kom po­sje­te SAD, Luk­šić se sa­stao sa po­moć­ni­kom dr­žav­nog se­kre­ta­ra SAD Vik­to­ri­jom Nu­land, sa­vjet­ni­kom ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka Čar­li­jem Kap­ča­nom, se­na­to­ri­ma Džo­nom Me­kej­nom, Kri­sto­fe­rom Mar­fi­jem i Ro­nom Džon­so­nom, kao i sa pot­pred­sjed­ni­kom fir­me Ma­ra­ton oil Mi­čom Li­tlom i ko­me­sar­kom Ame­rič­ke ko­mi­si­je za mo­guć­nost jed­na­kog za­po­šlja­va­nja Čai Fel­dblum.
Pre­ma de­pe­ši cr­no­gor­ske am­ba­sa­de, to­kom sa­stan­ka sa Me­kej­nom, Mar­fi­jem i Džon­so­nom, Luk­šić je na­gla­sio da Cr­na Go­ra sa ne­sma­nje­nim in­ten­zi­te­tom i po­sve­će­no­šću spro­vo­di re­for­me u ključ­nim obla­sti­ma ka­ko bi osi­gu­ra­la do­bi­ja­nje po­zi­va za član­stvo do kra­ja ove go­di­ne.
–Zbog in­te­re­so­va­nja se­na­to­ra, go­vo­rio je i o eko­nom­skoj si­tu­a­ci­ji u Cr­noj Go­ri – ma­kro­e­ko­nom­skim po­ka­za­te­lji­ma i per­spek­ti­va­ma raz­vo­ja, kao i o ak­tiv­no­sti­ma ko­je Cr­na Go­ra pred­u­zi­ma u ci­lju za­šti­te slo­bo­de me­di­ja. Se­na­to­ri Me­kejn i Mar­fi (Džon­son se krat­ko za­dr­žao na sa­stan­ku) is­ta­kli su da je Cr­na Go­ra ostva­ri­la iz­u­ze­tan na­pre­dak na pu­tu ka pu­no­prav­nom član­stvu u NA­TO-u i slo­ži­li se sa ocje­nom pot­pred­sjed­ni­ka Luk­ši­ća da je što sko­ri­je član­stvo u NA­TO-u zna­čaj­no ne sa­mo za Cr­nu Go­ru, već i za sta­bil­nost re­gi­o­na u cje­li­ni, ali i za bez­bjed­nost Me­di­te­ra­na, te po­ru­či­li da će Cr­na Go­ra i da­lje ima­ti sna­žnu po­dr­šku Kon­gre­sa u za­vr­šni­ci ovog pro­ce­sa. Se­na­tor Me­kejn je, go­vo­re­ći o ši­roj bez­bjed­no­snoj si­tu­a­ci­ji – kri­zi u Ukra­ji­ni i ru­skom pred­sjed­ni­ku, ak­tiv­no­sti­ma ISIS-a i pre­go­vo­ri­ma sa Ira­nom – kri­ti­ko­vao ak­tu­el­nu po­li­ti­ku ame­rič­ke ad­mi­ni­stra­ci­je i iz­ra­zio bo­ja­zan da će Cr­na Go­ra, na­ža­lost, mo­žda mo­ra­ti da sa­če­ka sle­de­ćeg pred­sjed­ni­ka da bi ušla u NA­TO – na­ve­de­no je u de­pe­ši cr­no­gor­ske am­ba­sa­de u Va­šing­to­nu.
Na­red­ni ame­rič­ki iz­bo­ri za še­fa dr­ža­ve bi­će odr­ža­ni u no­vem­bru 2016.go­di­ne, a na­kon iz­bo­ra, no­vi pred­sjed­nik stu­pi­će na du­žnost po­čet­kom 2017. go­di­ne.
De­pe­šu, ko­ja je za­ve­de­na pod bro­jem 07/15-80/6-03, pri­mlje­nu u Mi­ni­star­stvu vanj­skih po­slo­va 27.mar­ta ove go­di­ne, pot­pi­sao je am­ba­sa­dor Cr­ne Go­re u SAD Sr­đan Dar­ma­no­vić. U nje­noj iz­ra­di su uče­stvo­va­li i slu­žbe­ni­ci am­ba­sa­de Du­brav­ka La­lo­vić i Ma­ri­ja Đer­ko­vić Pe­tro­vić.
U tom do­ku­men­tu se na­vo­di da je stav Fran­soa Olan­da o ne­ši­re­nju NA­TO-a bio te­ma sa­stan­ka Luk­ši­ća i Čar­li­ja Kap­ča­na, sa­vjet­ni­ka Ba­ra­ka Oba­me i vi­šeg di­rek­to­ra za Evro­pu u Sa­vje­tu za na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost Bi­je­le ku­će. Kap­čan je, ko­men­ta­ri­šu­ći dru­ge aspi­ran­te za ula­zak u NA­TO, po­me­nuo i Ma­ke­do­ni­ju i mo­gu­ći si­mul­ta­ni ula­zak te dr­ža­ve i Cr­ne Go­re u taj voj­ni sa­vez uko­li­ko ma­ke­don­ske vla­sti ri­je­še spor sa Grč­kom oko ime­na, ali je is­ta­kao da za taj sce­na­rio ne­ma ni­ka­kve iz­vje­sno­sti, s ob­zi­rom da ne­ma na­pret­ka u ma­ke­don­sko-grč­kom spo­ru.
–Mi­ni­star je ka­zao da je sa­sta­nak u Stejt de­pa­rt­men­tu bio vr­lo po­zi­ti­van i da su po­no­vlje­ni ja­sni sta­vo­vi oko po­treb­nih re­for­mi i su­ge­ri­sa­na bli­ska sa­rad­nja sa Ber­li­nom i Pa­ri­zom oko po­zi­va u NA­TO. Mi­ni­star je u tom kon­tek­stu pod­sje­tio na iz­ja­vu pred­sjed­ni­ka Fran­cu­ske, ko­ja je, iako se tu­ma­či da se pre­vas­hod­no od­no­si­la na Gru­zi­ju i Ukra­ji­nu, bi­la raz­o­ča­ra­va­ju­ća. Po­no­vio je va­žnost stra­te­ških raz­lo­ga za naš pri­jem, ko­men­ta­ri­šu­ći i ne­dav­ne sta­vo­ve MVP Gru­zi­je, ko­ja je svje­sna zna­ča­ja pri­je­ma Cr­ne Go­re u NA­TO ka­ko bi po­li­ti­ka otvo­re­nih vra­ta osta­la re­le­vant­na –na­ve­de­no je u de­pe­ši cr­no­gor­ske am­ba­sa­de.
Na­kon sa­stan­ka sa ge­ne­ral­nim se­kre­ta­rom NA­TO-a Jen­som Stol­ten­ber­gom 3.mar­ta ove go­di­ne, Oland je re­kao da za­htje­ve za pri­stup sa­da tre­ba od­bi­ti jer ni­je vri­je­me da se Ali­jan­sa ši­ri.
U raz­go­vo­ru Vik­to­ri­je Nu­land i Igo­ra Luk­ši­ća uka­za­no je na mo­guć­nost da ame­rič­ki eks­per­ti po­mog­nu u rje­ša­va­nju spo­ra Cr­ne Go­re i Hr­vat­ske oko Pre­vla­ke, a cr­no­gor­ski mi­ni­star je ka­zao da su pre­go­vo­ri Za­gre­ba i Pod­go­ri­ce o od­la­sku pred Me­đu­na­rod­ni sud prav­de u za­vr­šnoj fa­zi.
Šef cr­no­gor­ske di­plo­ma­ti­je oba­vio je i raz­go­vor sa pot­pred­sjed­ni­kom fir­me Ma­ra­ton oil Mi­čom Li­tlom, a te­me su bi­li ten­de­ri za is­tra­ži­va­nje pod­mor­ja ko­je su ras­pi­sa­le Cr­na Go­ra i Hr­vat­ska. In­te­re­sant­no je da na saj­tu Mi­ni­star­stva vanj­skih po­slo­va ne­ma po­da­t­ka da se mi­ni­star to­kom po­sje­te Va­šing­to­nu sa­stao sa pred­stav­ni­kom fir­me Ma­ra­ton oil.
U de­pe­ši se is­ti­če da je šef di­plo­ma­ti­je Igor Luk­šić re­kao da pro­ces de­mar­ka­ci­je iz­me­đu Cr­ne Go­re i Hr­vat­ske ni­je za­vr­šen, te da Pod­go­ri­ca ne­će pre­ju­di­ci­ra­ti ko­nač­ni sta­tus.
–Pot­pred­sjed­nik je na­gla­sio sprem­nost Cr­ne Go­re da se do do­no­še­nja ko­nač­ne od­lu­ke o sta­tu­su pred Me­đu­na­rod­nim su­dom prav­de u Ha­gu pri­la­go­di uslo­vi­ma hr­vat­skog ten­de­ra u spor­nim pod­ruč­ji­ma – na­vo­di se u de­pe­ši am­ba­sa­de Cr­ne Go­re.
Me­đu­tim, Luk­šić je po­čet­kom de­cem­bra pro­šle go­di­ne sa­op­štio da je Cr­na Go­ra Odje­lje­nju Uje­di­nje­nih na­ci­ja (UN) za pre­ko­mor­ske po­slo­ve i pra­vo mo­ra do­sta­vi­la no­tu zbog to­ga što je Hr­vat­ska ras­pi­si­sa­la ten­der za is­tra­ži­va­nje i eks­plo­a­ta­ci­ju ugljo­vo­do­ni­ka u obla­sti Pre­vla­ke.   On je ta­da ka­zao da je Cr­na Go­ra do­sta­vi­la no­tu u ko­joj je iz­ni­jet za­htjev da se svim pot­pi­sni­ca­ma Kon­ven­ci­je za pra­vo mo­ra pro­sli­je­di pro­test po­vo­dom ak­tiv­no­sti Hr­vat­ske u zo­ni Pre­vla­ke, ko­ja, ka­ko je ta­da tvr­dio Luk­šić, ras­pi­si­va­njem ten­de­ra  kr­ši Pro­to­kol o pri­vre­me­nom re­ži­mu ko­ji su dvi­je dr­ža­ve pot­pi­sa­le 2002. go­di­ne.  
U di­plo­mat­skoj de­pe­ši je na­ve­de­no i da je Luk­ši­ću to­kom po­sje­te SAD re­če­no da će pred­sjed­nik Ba­rak Oba­ma od­lu­či­va­ti o pro­ši­re­nju Ali­jan­se i na osno­vu raz­go­vo­ra sa sa­ve­zni­ci­ma, sa ko­ji­ma su SAD za­sad još u fa­zi di­sku­si­ja, ko­je će tra­ja­ti do sa­stan­ka NA­TO-a na mi­ni­star­skom ni­vou u ma­ju ove go­di­ne.
M.VE­ŠO­VIĆ


Su­to­ri­na je ne­re­a­lan za­htjev

Pre­ma di­plo­mat­skoj de­pe­ši, Igor Luk­šić je u raz­go­vo­ru sa Vik­to­ri­jom Nu­land re­kao da BiH ima pre­ma Cr­noj Go­ri ne­re­a­lan za­htjev za ustu­pa­nje Su­to­ri­ne.
–Pot­pred­sjed­nik Luk­šić je upo­znao sa­go­vor­ni­cu sa sta­vom Cr­ne Go­re o ne­re­al­nim za­htje­vi­ma BiH u ve­zi sa Su­to­ri­nom i iz­ra­zio oče­ki­va­nje da će tre­nut­ni spor bi­ti ri­je­šen što sko­ri­jim pot­pi­si­va­njem spo­ra­zu­ma o utvr­đi­va­nju gra­ni­ca sa BiH, ko­ji su dvi­je dr­ža­ve ra­ni­je usa­gla­si­le. Kon­sta­to­va­no je da u na­red­nom pe­ri­o­du je­dan od pri­o­ri­te­ta tre­ba da bu­de sna­že­nje eko­nom­skih ve­za dr­ža­va za­pad­nog Bal­ka­na i una­pre­đi­va­nje in­ve­sti­ci­o­ne sa­rad­nje kroz ko­ri­šće­nje po­sto­je­ćih me­ha­ni­za­ma u okvi­ru re­gi­o­nal­nih ini­ci­ja­ti­va – na­ve­de­no je u de­pe­ši.


Tra­že da Cr­na Go­ra ob­u­ča­va Na­ci­o­nal­nu gar­du Ukra­ji­ne

Ka­ko se na­vo­di u de­pe­ši, Čar­li Kap­čan je re­kao Luk­ši­ću da je si­tu­a­ci­je u Ukraj­ni po­di­je­li­la NA­TO na dva di­je­la i uslo­vi­la dva raz­li­či­ta po­gle­da na pro­ši­re­nje.
–Jed­ni sma­tra­ju da se pro­ši­re­njem ša­lje pra­va po­ru­ka Ru­si­ji, ko­ja ne tre­ba da ima „ve­to” na pri­jem no­vih čla­ni­ca, dok dru­gi sma­tra­ju da Ru­si­ju ne tre­ba ne­po­treb­no pro­vo­ci­ra­ti da­ljim ši­re­njem NA­TO-a. Sa­ve­zni­ci ko­ji sma­tra­ju pro­ši­re­nje pro­vo­ka­ci­jom u ovom mo­men­tu vi­še ima­ju na umu Gru­zi­ju ne­go Cr­nu Go­ru, ko­ja je „ide­al­ni kom­pro­mi­sni kan­di­dat”. Na mi­ni­star­skom sa­stan­ku u ju­nu pro­šle go­di­ne Ali­jan­sa je bi­la raz­je­di­nje­na, pa i u po­gle­du Cr­ne Go­re, ta­ko da je za nas na­đe­no kom­pro­mi­sno rje­še­nje – na­vo­di se u de­pe­ši.
Da­lje se na­vo­di da je Kap­čan na kra­ju na­gla­sio va­žnost do­pri­no­sa ko­ji Cr­na Go­ra mo­že da­lje da­va­ti u za­jed­nič­kim sa­ve­znič­kim ak­ci­ja­ma, kao i u re­gi­o­nal­nim ini­ci­ja­ti­va­ma u ve­zi sa Av­ga­ni­sta­nom ili Ukra­ji­nom, poput obu­ke Na­ci­o­nal­ne gar­de Ukra­ji­ne, i slič­no.